Под Ловћеном на Цетиње
Скупили се слободари,
Црногорски витезови
Све војводе и сердари.

На дворове Петровића
Веселе се вино пију,
Пред Биљардом коло игра
Барјаци се гордо вију.

Манастирска звона јече
Ка у она доба стара,
Кад челници бјеху дошли
На вечеру код Лазара.

Грме танки џефердари
Звече токе на прсима,
Књаз Никола пехар диже
И наздрави јунацима.

Здраво моји соколови
И у добру и невољи,
Од Ловћена до Карпата
Од вас нико нема бољи.

Данас сам вас окупио
Да вам кажем ново што је,
Ја сам ћерку своју дао
Викторију од Савоје.

Будући је владар Рима
Изпросио руку њену,
И долази са сватима
На Цетиње за Јелену.

Великога пријатеља
С њим ће Црна Гора стећи,
Јелена ће бит краљица
Наздравимо њеној срећи.

Одједном се све утиша
Коло стаде - пјесма преста,
А ниједан од војвода
Не диже се са вог мјеста.

Та бесједа Николина
Непријатан тајац створи,
Док му Баћо Мићуновић
На здравицу одговори.

То што чиниш добро није
Црногорски господаре,
Знаш ли да је Петар Први
Заклињао наше старе.

Са Христовим часним крстом
И са славом Немањића,
А ти хоћеш да Латину
Даш одиву Петровића.

Зар принцеза црногорска
Да мијења вјеру стару,
То на добро изаћ неће
Кунем ти се господару.

Јес мала је Црна Гора
Ма јунаштво њено није,
За часто, славу и слободу
Ђе се више крви лије.

Има у њој ти знаш књаже
И јунака и кућића,
Зар достојан неки није
Бит зет куће Петровића.

Окрени се и погледај
Види коло пре Биљарду,
Сваки од тих момака би
За цареву ваља гарду.

Зар нијесу прави примјер
Племенитог људског соја,
Ја толико господаре
И нек живи ћерка твоја.

Књаз га гледа са осмјехом
Па му онда благо рече,
Мичуновић оштро зори
Као сабља кад сијече.

Но се с брда даље види
Него кад си под њим доље,
Тако и ја браћо моја
Од вас свију видим боље.

Ја с престола мога видим
Сву Европу - читав свијет,
А знам да сам смртан човјек
И да једном морам мријет.

Па се трудим да ослонац
Црна Гора свуда има,
И Јелену зато дадох
Наследнику круне Рима.

Па се диже иза софре
У одаје своје пође,
И нареди нека одмах
Јелена ми ћерка дође.

А кад горска вила бану
Пред вратима оца свога,
Тешки уздах књаз Никола
Уздржати није мога.

Виђе ћерку уплакану
Па дијете своје жали,
Као девет Петровића
За слободу што су пали.

Поред њега смјерно сједе
Црногорка поносита,
Сагну главу и чекаше
Шта ће отац да је пита.

Милује је књаз по коси
И брише јој сузе с лица,
Ти знаш Јело да ви вазда
Била моја миљеница.

Хајде реци зашто плачеш
То принцези не пристоји,
Зар да данас сузе лијеш
Ђе долазе свати твоји.

А Јелена диже главу
Низ рамена коса паде,
Боже један да ли икад
Од ње љепшу жену даде.

Несрећна сам оче мили
Зашто да ти више кријем,
Када тугу бол и сузе
Затајити не умијем.

Ја знам да ћу бит краљица
Силне моћне Италије,
Ал с том круном знади оче
Твоја ћерка срећна није.

Узалуд ми златна круна
И палате и дворови,
Ловћену ме срце вуче
Ђе се вију соколови.

Том олтару српске славе
Ђе гробница стрица Рада,
Који вјечну стражу држи
Изнад овог славног града.

И још нешто нећу крити
Испред тебе мога оца,
Ја не могу заборавит
Једног младог Црногорца.

Перјаник је твоје гарде
Ал му нећу рећи име,
И у ватру и у воду
Ја бих оче пошла с њиме.

Но знам да је ријеч дата
Да ћу другом жена бити,
Зато морам љубав своју
На дно срца сахранити.

Још те само једно молим
Тебе мога родитеља,
То је оче на растанку
Твојее ћерке задња жеља.

Нек ме твоја гарда прати
Тај ће момак бити с њоме,
Тако ће ми бити лакше
Отић новом дому моме.

Пносим се с тобом Јело
Књаз Никола рече шћери,
Поштовачу твоју жељу
Само пратњу одабери.

Октобар је мјесец био
И мраз први гору стеже,
А у граду под Ловћеном
Сва се Црна Гора слеже.

Са Цетињског манастира
Зајечаше звона стара,
Весеље је удаје се
Ћерка књаза господара.

Црмнички се оро игра
На платову пред Биљардом,
Латински су гости стигли
И принц Виктор с личном гардом.

Све биране Црногорце,
Све јунаке и војводе,
Књаз је сио за трпезу
До сватова и господе.

Сви гледају с поштовањем
Црногорског господара,
Отидите за Јелену
Књаз Данилу проговара.

А када су браћа сестру
Пред бијели двор извела,
Јели жена ил је вила
С Дурмитора долећела.

Гордо гази Црногорка
На њој златно рухо блиста,
На прси јој ланац с крстом
Православни симбол Христа.

Љепоти се њеној диве
И свадбари и сватови,
Сва господа Талијанска
И цетињски витезови.

А невјеста Викторова
Данилову руку стеже,
За браћу је и род цио
Неизмјерна љубав веже.

Кад принцеза Црногорска
Пред својијем оцем стаде,
Пољуби је књаз Никола
И благослов ћерки даде.

Већ бијаше подне прошло
Када сјајна свита крену,
Уз Виктора гарда иде
Перјаници уз Јелену.

Док топови са тврђава
Плотунима небо сјеку,
А принцеза Ловчен гледа
Низ образ јој сузе теку.

Жао јој је Црне Горе
Њених брда и литица,
Па младоме перјанику
Проговара љепотица.

Данас кад се растајемо
Јелена те куне твоја,
Принцезину љубав памти
Ти највећа жељо моја.

А сва пратња са чуђењем
Погледује на њих двоје,
И чуде се што је разлог
Што толико дуго стоје.

Виде да се нешто збива
Кад књажева ћерка плаче,
А Јелена у свом болу
С десне руке бурму смаче.

Очи пламте - рука дрхти
На длану се злато сија,
Ево узми нек ти буде
Ова бурма амајлија.

Момче залтну бурму узе
На прси је чвсто стисну,
Замућени поглед диже
Ка рањени соко писну.

Ох Јелено да нијеси
Ћерка мога господара,
Сабљом бих те одбранио
И довео до олтара.

Иди нек те срећа прати
Тамо преко мора сиња,
Па дорату узду пушти
И одлеће пут Цетиња.

А краљевска крстарица
Кад с невјестом пратња стиже,
Бјеше спремна за полазак
Разви једра - сидро диже.

Отпловио брод с Јеленом
А на бедем града Бара,
Вила бјеше починула
И Ловћену проговара.

Шта је Спарта и Пијемонт
Према тебе мој Ловћене,
Шта Ромео и Јулија
Спрам Милоша и Јелене.

See also:
JustSomeLyrics
53
53.101
dangerzon Lyrics
Solstice Cold day in December Lyrics