Poligraf-2008-01-09-18-55 Lyrics

Gost: Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište
Voditeljka: Antonela Riha

Dobro veče. Prošli su praznici, odmori i došlo je vreme da mislimo o tome šta nas čeka u 2008. godini i to pre svega kako ćemo živeti. U kojoj meri će naš standard zavisiti od najavljenih privatizacija, statusa Kosova, predsedničkih i drugih izbora, odluke hoćemo li unutar ili izvan Evropske unije. Sa nama je večeras gospodin Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište i naučni savetnik Instituta za evropske studije, dobro veče i dobrodošli. Ja bih na samom početku da prokomentarišemo dve vesti koje su danas stigle i za ljude koji su ekonomski laici one ne znače baš mnogo, odnosno treba neko tumačenje da vidimo da li su to zaista dobre vesti, a stigle su iz Vlade Srbije. Naime, recimo iz Ministarstva finansija je stigla vest da je umesto planiranog deficita od 13,7 milijardi evra u budžetu Srbije u 2007. godini ostvaren suficit od 12,8 milijardi dinara. Ovo je pretpostavljam dobra vest, ali šta ona konkretno za sve nas znači?

Prokopijević: Ne mora da bude, i suficit i deficit su jednako loši, najbolji je balansiran budžet, a sem toga, ovakve stvari pokazuju da neko nije dobro planirao budžet.

B92: A zar ne znači suficit da smo nešto dobro uradili pa imamo više para?

Prokopijević: Ne, suficit vam pokazuje samo da imate poreze veće nego što biste trebali i vrši deflatorni pritisak za razliku od deficita koji vrši inflatorni, ni jedno ni drugo ne valja.

B92: A kada Narodna banka Srbije danas saopšti da je devizna štednja u 2007. povećana za 44,2% u odnosu na 2006. godinu, šta konkretno ta vest znači? Da li je to dobra vest ili opet...?

Prokopijević: To pokazuje da se štednja polako obnavlja, da ljudi imaju relativno malo mogućnosti, posebno kad berza ovako loše ide, ja mislim da je to ekonomska vest prošle godine, da je berza ovako loše išla, a od maja na ovamo, i da onda im preostaje samo štednja. Naravno, trebaće verovatno još decenije da se obnovi, da se štednja uspostavi na onom nivou na kome je recimo u Austriji ili u nekim sličnim zemljama.

B92: A kad kažete da je berza tako loše išla, šta to zapravo znači, zbog čega je loše išla, kako se to meri? Da li nisu postignuti preduslovi za to ili...?

Prokopijević: Berza je jako dobro išla krajem prošle godine i prva četiri meseca ove godine. Negde od kraja aprila...

B92: Mislite u prošloj, sad smo u 2008.

Prokopijević: Da, pretprošle, druga polovina pretprošle, 2006. i prva četiri meseca prošle godine, onda je krenuo onaj pad od 10-12% sa izborom Tomislava Nikolića u Skupštini, i posle toga kontinuirano praktično pada, sa malim periodima rasta, ali praktično pada.

B92: A šta je razlog tome?

Prokopijević: Ja mislim samo Kosovo, ništa drugo. Dakle, poslovni ljudi koji su investirali oni ne znaju kolike će dimenzije imati, političke, kriza na Kosovu i koliko će to senku baciti na ekonomski život. I na berzi lepo vidite kako ljudi glasaju u vezi te stvari. Dakle, neki se povlače, neki su se povukli vrlo rano, recimo još u oktobru, a većina je ostala da čeka. Na osnovu toga bi trebalo da znači da možemo da se nadamo nekom umerenom optimizmu kad je to u pitanju. Međutim, ne treba se na te stvari mnogo baš, potpuno oslanjati u prognozi zato što recimo i indeksi, kao što su beleks sentiment, merenje raspoloženja za naredni mesec, su znali fundamentalno da omanu. Recimo, bio je najveći u čini mi se septembru ili oktobru prošle godine, najveći od kad se meri, a tog meseca je zabeležen pad na berzi.

B92: Čime se to objašnjava?

Prokopijević: Da su se poslovni ljudi prevarili u tome kako su procenjivali da će stvari ići na berzi.

B92: Ono što je obeležilo sam kraj prošle godine i što je jedna od glavnih tema u ovih nekoliko dana ove godine jeste platforma za pregovore o sporazumu o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede koju je donela Vlada Srbije. Očekujemo da Rusi, odnosno predstavnici Gasproma ovih dana, rečeno je odmah posle praznika, dođu u Beograd, očekujemo da Vlada Srbije i dalje raspravlja o ovoj platformi, a šta Vi očekujete da će se desiti nakon svih ovih polemika koje smo poslednjih dana imali prilike da čujemo za i protiv. Naime, ministar d___ić je odlučno napustio sednicu kada se o tome razgovaralo, čuli smo i da su zapravo Rusi najbolji partneri. Koja je Vaša neka kratkoročna prognoza u narednim danima šta će se dogoditi?

Prokopijević: To šta će se dogoditi ne znam, jer ne sedim u izvršnoj vlasti, a to šta ne bi valjalo da se dogovori to znam da vam kažem. Dakle, to što ne bi valjalo da se dogovori je da se ova platforma realizuje, drugim rečima, da se NIS proda za tih 400-500 miliona koliko se pominje. Zašto to ne valja? Iz mnogo razloga, jedan razlog je zašto nekome toliko poklanjati, dakle, NIS sad kad bi se prodavao verovatno vredi između milijardu i po i 4 milijarde, teško je reći dok se ne raspiše tender, dok se ne jave ljudi koji su zainteresovani za to, odnosno firme. Naravno, teško je procenjivati u svetlu kosovske krize, to baca jednu značajnu senku na čitav posao, ali zašto neko prodaje toliko ispod cene? Šta je taj ko prodaje toliko ispod cene dobio? On mora da kaže. Pogledajte kako izgledaju ovi iz Vlade koji hoće to da prodaju, što narod kaže kao mule, dakle, ćute kao zaliveni. Zašto - zato što je i njima jasno da je to jedan bedan, odvratan, loš posao, loš i ekonomski, loš i politički, jer ako vi Rusima prodate i ovo u Banatskom dvoru skladište i NIS koja predstavlja skoro polovinu tržišta, kako ćete da napravite neke reformske korake kad oni mogu da se oglušuju o bilo šta kao neko ko ima toliki udeo.

B92: Da, ali jedan od argumenata za ovo je da mi time dobijamo taj famozni južni potok, odnosno tu trasu gasovoda koja bi prolazila kroz Srbiju i dugoročno time dobijamo mnogo više nego što sada ukupno...

Prokopijević: To bi tek bilo besmisleno tako objašnjavati, jer taj prelazak tog kraka, južnog potoka može da donese zavisno koliko je veliki u cirkulaciji negde 15 do 25 miliona evra godišnje, a ako prodate za 400-500 miliona i znači upropastite jedno 2,5-3 milijarde vama trebaju stotine godina da to nadoknadite. Prema tome, takvo objašnjenje potpuno je ekonomski besmisleno, čak i ovo da se prodaje Rusima iz političke zahvalnosti je besmislica, jer Rusima je Srbija, u ovom slučaju sa Kosovom, potrebna samo zato što im je to prilika da zabadaju prst u oko Amerikancima i Zapadu. Dakle, ne treba im nikakav drugi novčani dobitak, ako ga dobiju naravno za njih je super, ali kažem, postavlja se pitanje šta ovaj sa naše strane dobija da bi to prodao tako u bescenje.

B92: E, sad, ministar Popović, nadležni ministar, on kaže da je ovaj sporazum ukoliko bude realizovan vrlo logičan, parafraziram naravno ono što kaže, jer je na našem tržištu najviše nafte ruskog porekla i da bi prosto ovakav jedan aranžman bio dobar u tom smislu.

Prokopijević: To je besmislica, jer prvo, može da se pita zašto se kupuje nafta pretežno ruskog porekla koja nije kvalitetna i to se kupuje nekvalitetna, među najnekvalitetnijim vrstama nafte, zato je Pančevo onako non stop zagađeno, ne samo zato što nema filtera, nego zato što se kupuje nafta lošijeg kvaliteta. I sad, na to loše rešenje hoće da nakalemi još jedno, pa će onda oni Š kategoriju nafte ovde da prerađuju i da podave čitav region. To su takve besmislice, trebalo bi da se stide ti ljudi koji to pričaju.

B92: Sad, da li Vi mislite da je politički razlog ili neki drugi razlog što se kupuje upravo takva nafta, za koju tvrdite da je lošeg kvaliteta, zbog čega neki drugi izvoznici kao što je recimo Mol, Šel ili Britiš petroleum nisu na našem tržištu? Šta je dovelo do te vrste monopolizacije ruske nafte i energenata?

Prokopijević: Ta lošija nafta se kupuje kao i lošija kafa koju Srbi piju, koja se u Srbiji zapravo pije zato što je jeftinija. Drugo, sa Rusima se uvek prave ti aranžmani koji imaju neku sivu zonu. Znači, s kim to možete najbolje da napravite, to su Rusi, Sirija i slični režimi. Zašto nema Eksona, Britiš petroleuma, Šela i tako dalje, šteta je što ih nema, evo ih u susednoj Mađarskoj, ali da bi oni došli vi morate da otvorite tržište, ne možete da držite monopol, ne možete da firmama naređujete da kupuju naftu lošijeg kvaliteta i da loše prerađene derivate posle prodaju i uništavaju ljudima vozila. Dakle, o svemu tome se uopšte ne misli, samo se hoće još da se cementira ta stvar. Ja mislim, što je previše stvarno je previše.

B92: A šta znači ono što se čulo iz ovog nacrta sporazuma i tako dalje, da će postojati produženje zabrane uvoza gotovih derivata nafte do 2012. godine ukoliko se ovaj sporazum kao takav potpiše?

Prokopijević: Teraju vas da kupujete te loše derivate koje proizvode domaće rafinerije, to je to.

B92: Ali šta je interes države u tome? Mislim, kada tako govorite mora da postoji ipak nekakav interes države zbog čega sve ovo radi.

Prokopijević: Ako država pretpostavljam, to je jedna jaka interesna grupa, jedan dobar deo poreza se ubira preko toga i država smatra verovatno da tu interesnu grupu bi razljutila ako bi sad to privatizovala sve, koja je stvarno i sindikalno i interesno vrlo jaka. Tako da pretpostavljam da su to neki razlozi da se ta stvar ne dira, ali zašto se takav monopol produžava to ekonomski nema nikakvo opravdanje, to je prosto upropašćenje razvojnih mogućnosti, upropašćenje automobila, bar u ovoj zemlji svi koji kupuju to gorivo su na gubitku.

B92: E, sad, ono o čemu se nije mnogo pričalo kod nas, ali postoje podaci i u medijima, to je da je mađarski Mol izašao sa inicijativom o stvaranju takozvane gasne regionalne balkanske mreže, da su se već Slovenci i Austrijanci odazvali tom nekom prvom sastanku. Da li je prema Vašim saznanjima ikada postojalo razmišljanje o tome da mi uđemo u takvu nekakvu regionalnu saradnju?

Prokopijević: Regionalna saradnja je neminovna i u vezi struje, tako da i ovde može da bude, ali je uvek najbolje kad se takve stvari prave da se raspisuju tenderi jer se onda ustvari stiču najbolji uslovi.

B92: Zbog čega ovde nije raspisan tender?

Prokopijević: Zašto nije raspisan tender? Zato što su te stvari kao i gomila drugih pod nekim skutom države. Imate recimo još veće monopole u ovoj državi o kojima se niko ne brine, znači, svi se zabrinu za Deltu, što je naravno OK, legitiman je predmet pažnje, ali imate monopol Srpske pravoslavne crkve koja nikome ne da da se registruje kao pravoslavna što je potpuna besmislica. Država još pomaže da se št__i taj monopol. Tako da je ovo zemlja koja je temeljno upropašćena gomilama monopola i to što se loše živi, što skupo plaćamo usluge lošeg kvaliteta, od religioznih do benzina kao što možemo da vidimo, to je rezultat toga kako su pravila napravljena.

B92: Sad, ono što je takođe najavljeno, a to je da će biti promena na čelu samog NIS-a već na narednoj sednici Vlade, kakvo je Vaše očekivanje kako će ministri da se postave u odnosu na ovu platformu? Već rekoh da je gospodin d___ić, više puta smo ga čuli, bio vrlo rezolutan protiv ovakve platforme, čuli smo i ministra Đilasa, predsednika Tadića, da se NIS neće prodati budzašto. Znam da je nezahvalno prognozirati, ali to je nešto što bi trebalo da se desi do 18. januara, takođe prema nezvaničnim informacijama.

Prokopijević: Vrlo je jednostavno kako ta stvar može da se reši, ne izlaženjem sa sastanka i zalupljivanjem vrata nego dizanjem ruke protiv takvih stvari. Pošto DS i G17 imaju većine ministara oni vrlo lako mogu da zaustave taj čitav posao, ako ga ne zaustave moje naredno pitanje je šta su pored ovih koji aktivno rade na toj stvari iz DSS-a, šta su ovi dobili da bi ćutali?

B92: Sad, ono što se takođe najavljuje to je besplatna podela akcija, već 28. januara bi to trebalo da krene. Koliko recimo ova prodaja NIS-a ovakva ukoliko bude, koliko će uticati na tu najavljenu besplatnu podelu akcija?

Prokopijević: Ona krnji svakako, prvo krnji uopšte tržište derivata i naftno tržište, ali krnji i fond mogući iz koga bi se raspodeljivale akcije, jer naravno, umesto planiranog nekog prihoda koji je za NIS očekivan verovatno preko 2 milijarde, neće se dobiti ni četvrtina toga. I konačno, četvrtina toga će ići u budžet, a ne u raspodelu akcija.

B92: A da li mislite da je ovakva besplatna podela akcija kakva je najavljena, da li ona može da se izvede na način na koji je Vlada to planirala i koliko je ona u tom smislu, kako bih rekla, koliko će doneti građanima? Naročito kada imamo ovako ove sve neizvesnosti i NIS, treba i još neke druge privatizacije o kojima ćemo kasnije pričati da se dese.

Prokopijević: Terate me da se nasmejem, jer znate kako, u zemlji u kojoj nemate ni birački spisak da biste sad utvrdili ko nema akcije, ko ima pravo na akcije, to je jedan ovako veći napor. Da kažem da se te, pod navodnicima, trivijalnosti nekako reše, nije nemoguće da se ovakva stvar izvede i nema nikakvog posebnog ekonomskog razloga koji bi bio protiv ovakve podele. Jedino što verovatno suma koja je tu nagoveštena, da će to biti, ne znam, po 1.000 evra, to ne može da se postigne. Znači, kad bi Srbija bila zemlja procvata ekonomskog, bez ovih problema...

B92: Zbog čega, zar ne mislite da su oni ukalkulisali ipak na neki način ako su već pomenuli baš 1.000 evra? Zbog čega ste skeptični?

Prokopijević: Nemoguće je da ovih nekoliko firmi koje su predviđene da se prodaju, da njihova cena bude 27-28 milijardi evra da bi sedmina od toga, 15% bile 4 milijarde i da bi svako od 4 miliona dobio po 1.000 evra. To je apsolutno nemoguće, jer vrednost tih firmi nije tolika da su mnogo bolje ovde ekonomske prilike. Prema tome, može da se računa da će ta stvar da se odvija kako-tako, kao i birački spiskovi sa manjim i većim šumovima, ali da će suma biti dva do četiri puta manja od one koja je predviđena.

B92: Pričali smo najviše o ovoj platformi koja je vezana za sporazum sa Rusima, to je tek prva od privatizacija koja je najavljena da će se desiti ove godine kada je reč o velikim javnim preduzećima. Priča se da je u privatizaciji Bora, odnosno prodaji Bora ponovo nešto zapelo, da je moguć i treći tender. Ono što nas takođe čeka to je EPS, JAT i tako dalje, a šta zapravo možemo da očekujemo i da li je ova 2008. godina zaista tako ključna kao što ljudi iz Vlade najavljuju?

Prokopijević: Ja nisam siguran da će privatizacija da se završi 2008. godine, bila je 2004., pa ne znam, 2007. ili 2006., pa 2008. To će se protegnuti daleko preko 2010. jer ostala su i javna preduzeća i javna komunalna preduzeća, dakle, ostalo je poprilično toga i ostale su firme u stečaju, to ne treba zaboraviti, i ostala je denacionalizacija. Te stvari ne mogu da se završe do kraja ove godine sve da neko dubi na trepavicama. Šta može da se očekuje? Srbija nije šampion u regularnosti privatizacije, dakle, kao što je bila poluprljava do sada verovatno će se tako i nastaviti. Jedino možemo da se nadamo da će ovakvih pokušaja kao što je ovo sada sa NIS-om biti manje.

B92: Ono što nas definitivno očekuje, a pitanje je šta će se zaista i desiti, to je 28. januar i eventualno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom koji je već parafiran. Koliko će od tog događaja, dakle, da li ćemo to potpisati ili ne, a to je i dalje polemika i nejasno, zavisiti to kako će se odvijati stvari na samom tržištu i u samoj privredi?

Prokopijević: Fundamentalno, s tim što ovo još nije ponuda Evropske unije, dakle, oni se još uvek, kako bi mi rekli, domunđavaju šta da urade, da li da nam to ponude ili ne, većina je za to da se ponudi, međutim, postoji manjina, jednoglasnost je potrebna da bi se taj Sporazum ponudio na potpisivanje 28.

B92: Ali je parafiran, što je vrlo ohrabrujuće.

Prokopijević: Parafiranje ništa ne znači, u procedurama Evropske unije ne postoji akt parafiranja, nego je to smišljeno da se ovim, da kažem kvazi Š režimima da malo na značaju kao eto, i oni napreduju prema Evropskoj uniji. Prema tome, parafiranje kao stepenica neka formalna ne postoji, to je prosto jedna onako malo ceremonija gde se upriliči kao - evo, i ovi se trude. Ali potpisivanje je bitno. Dakle, nezavisno od toga da li će oni ponuditi ili ne stvar je vrlo fundamentalna za Srbiju, ona je krucijalna. Desi li se, i sad se već vide političke snage koje hoće jedno ili koje hoće drugo, desi li se da Srbija to ne potpiše i da ne potpiše, da uopšte uđe u jednu konfrontaciju sa Evropskom unijom, što nije nemoguće, ali nadam se da će se izbeći, vrlo loša i politička i ekonomska vremena nas čekaju. Šta to znači? To znači manje ulaganja i na berzi i u realne sektore i u banke i bilo gde, to znači manje radnih mesta, to znači veću nezaposlenost, to znači ponovo štampanje para i tako dalje. Dakle, sve one politike koje regrutuju birače da glasaju za destruktivne opcije i ne treba uopšte imati iluziju da u jednoj političkoj izolaciji u kojoj bi se Srbija mogla naći ako se ne nastavi ovo kretanje ka Evropskoj uniji, može da se održi i elementarni kostur, da kažem, političkog poretka, ovo što je dosad uspelo nekako da prohoda, i privreda. Prema tome, najviše bih voleo da ne razmišljam o tome šta će se desiti ako se ne potpiše. Ako se, pak, to potpiše i ako ova kosovska kriza prođe relativno bezbolnije, onda sam za nastavak, znači za drugu polovinu godine ili za zadnju trećinu godine relativni optimista.

B92: Da, ali govorite o destruktivnim opcijama, ja sam sigurna da mnogi će sada reći - pa, da, ali destruktivno je i to što Evropska unija pokušava da 15% teritorije Srbije na neki način izdvoji, da ga učini nezavisnim i tako dalje, i tako dalje, evropska misija i sva ta argumentacija koju već znate. Do koje mere ta politika takvog razmišljanja zaista može da utiče na to šta će se desiti 28. januara? Jer, imate premijera koji tako vrlo decidno kaže - potpišite ili sa Srbijom celom ili mi nećemo u Evropsku uniju. Imate drugi deo Vlade koji drugačije razmišlja.

Prokopijević: Tu je stvar vrlo jednostavna, znači, uprkos svoj komplikaciji, dakle, da li je Srbiji u interesu da uđe ili ne uđe u Evropsku uniju, interes joj je svakako jednog dana da uđe, znači, da sad počne da se približava i da uđe u Uniju. Zašto joj je u interesu da uđe jednostavno je obrazložiti, bolja pravila igre će da daju bolji rezultat, to će se videti na svakom segmentu, u svakom pogledu, u standardu skoro svakog građanina.

B92: Bez obzira što će nam država biti manja?

Prokopijević: Bez obzira što će nam država biti manja, bilo je mnogo država koje su postale manje pa su se na kraju krajeva izvadile, ali bilo je država, recimo Austrija je imala silne probleme posle Prvog svetskog rata kad se Češka otcepila. Recimo, oni su bili toliko tvrdoglavi da nisu hteli da povlače novac, pa je novca bilo više pa je to pravilo hiperinflaciju. Još Austrijanci su u to vreme imali prvorazredne, verovatno najbolje ekonomiste u tom trenutku u svetu, ali svejedno i u jednoj takvoj zemlji ludilo je znalo da udari, da tako kažem, u glavu. E, sad, koliko je relevantno ovo sa Kosovom, da li je bolje da Srbija uđe sa ili bez Kosova. Kako god, sa ili bez, za Srbiju je bolje da uđe, prema tome, za Srbiju uopšte ne valja opcija u kojoj bi ona tražila izgovor da se ne nastavi da približava Uniji. Drugim rečima, i tu se vidi koliko je tanka argumentacija i zašto tih ljudi oko premijera nema uopšte da javno obrazlože koja je to kalkulacija na osnovu koje oni iznose zahteve koje iznose.

B92: Možda je upravo ova platforma koja se priprema vezano za sporazum sa Rusima jedan od načina da se izbegne ta kriza koja bi eventualno nastupila ukoliko se ne potpiše, ali recimo, zanima me ukoliko ne potpišemo ovaj Sporazum, ukoliko se pridržavamo onih članova Rezolucije koje je donela Skupština Srbije o Kosovu koji se tiču međudržavnih ugovora, ukoliko Kosovo bude priznato kao nezavisno, pitanje je da li će opstati ako se sledi ta Rezolucija. Šta se onda događa sa drugim ugovorima koje smo potpisali, kao što je CEFTA, kao što su neki drugi?

Prokopijević: Znate kako, ovde, ako se već na ovako kapitalnoj stvari oko Unije prave iracionalna, krajnje loša, ubitačno, katastrofalna rešenja onda mogu da zamislim da će i u nekim manjim parčićima biti ideja da se rade loša rešenja. Znači, da se kao odgovor na nezavisnost Kosova blokira granica, da se storniraju isporuke. To su besmislice, Srbija je neto izvoznik na Kosovu, registrovano 200 i nešto miliona evra godišnje i verovatno neregistrovano bar još toliko, prema tome, zatvaranjem granice i zabranom trgovine sa njima gube samo naše firme, gube ovde ljudi posao. Tamo njima nikakav problem, oni se čas posla preorijentišu na drugog snabdevača.

B92: Da, ali u tako katastrofičnoj prognozi koju Vi sada izgovarate, šta će to konkretno značiti za svakog...?

Prokopijević: To nisam smislio ja, to su smislili ljudi oko premijera.

B92: Da, da, ali ukoliko se to tako desi šta će to značiti konkretno za svakog od nas ovde, za naš standard, za naš svakodnevni život, za našu kupovnu moć? To je ljudima jako bitno i biće im bitno i sada kada budu bili glasali na izborima.

Prokopijević: Znate šta, ako samo ostanete bez tih 200, plus verovatno 200 miliona evra, to će neki da osete, neki će da izgube posao, neki neće primati platu neko vreme i tako dalje, ali taj simbolički akt blokiranja granice on će dovesti do potpune izolacije Srbije. Dakle, niko u svetu neće pokazati razumevanje za takav gest Srbije, niko u normalnom svetu, pardon. Prema tome, trošak će onda pasti jer, ovo je jedna situacija u kojoj treba videti dokle se sme igrati. Znači, ova izjava Doris Pak da Evropskoj uniji Srbija ne treba, to je jedno bitno upozorenje. Zašto? Da sem ove benevalentnosti Zapad raspolaže sa prilično, da kažem, oštrim mehanizmima kojima može da kazni ovakvo ponašanje ako se ono nastavi. Koji su to mehanizmi? Naravno, da vas sklone sa puta evropskih integracija i da padnete u neku vrstu samoizolacije, da ne možete da se održite ni politički ni ekonomski. Možete, ali će biti kao varvarstvo i divljaštvo, kao '90-te ponovo. Da se preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pokrene pitanje, jer sud u Hagu je sud Ujedinjenih nacija, zašto Srbija ne sarađuje. Dakle, da se umesto ovog gledanja kroz prste i poziva na eventualno potpisivanje Sporazuma aktivira kaznena mera, da se ponovo krene sa sankcijama i tako dalje, ponovo sa tom istom pričom, jer izgleda, ja se bojim da su neki ovde tako tvrdoglavi da nateruju ljude napolju da razmišljaju čak i o tome.

B92: Koliko će se to videti na samim izborima u odnosu na to za koga će birači da glasaju za nekih desetak dana?

Prokopijević: Nisam siguran da će se potpuno videti, jer kad gledate neke ankete, po tim anketama ispada da je 70% ljudi za Evropsku uniju, a s druge strane, kad saberete glasove radikala, socijalista i nekih sličnih poput recimo Ilićevih narodnjaka, onda dobijete cifru od preko 40%.

B92: Šta nam to govori onda?

Prokopijević: Ispada da su neki njihovi takođe za Evropsku uniju ili da, pak, neki nisu iskreno za tu čitavu stvar. Tek, glasanje će, odnosno, izbori će pokazati koliko u tom trenutku ljudi misle da treba ići ovamo, odnosno onamo.

B92: Ono što možemo da primetimo, da predsednički kandidati ne stavljaju u prvi plan upravo ove ekonomske teme, možda zbog toga što predsednik države ne utiče direktno na ekonomiju i na privredu zemlje, mada ima određenu naravno ulogu. Ali šta Vi kao posmatrač, kao i a___itičar na kraju krajeva, bavite se time, uočavate kada je reč o tim izbornim porukama različitih kandidata? Ko tu zaista nudi nešto što može i da ostvari?

Prokopijević: Niko, jer nemaju te nadležnosti, ali je važno na kraju krajeva kakvu simboličku poruku šalje i tu je osnovna razlika ovih koji govore o kretanju prema Uniji i ovih koji govore o nekoj autohtonoj izolaciji, poput narodnjaka Velje Ilića ili onih koji govore o Rusiji. Kad se gleda strukturno način razmišljanja svi razmišljaju na jedan etatistički način, dakle, čak i Jovanović vam kaže - on će da modernizuje Srbiju. Ne radi se to tako, naprave se pravila i onda ljudi ulažući, menjajući navike i tako dalje, onda se Srbija menja. Ako vi hoćete direktno kao političar da menjate Srbiju onda vi radite socijalni inženjering isti koji su na jedan grub način radili Staljin i t__o i na jedan mekši način koji je radio Đinđić. To se tako jednostavno ne radi, ali u toj stvari oni svi dele i jednu paradigmu, to pokazuje koliko mi još nemamo jednu modernu stvarno liberalnu recimo stranku i koliko naša politička elita zastarelo razmišlja.

B92: Videćemo kako razmišljaju birači, koliko će ih možda njihov svakodnevni život i standard opredeliti da glasaju za određenog političara, za određenog predsedničkog kandidata. Hvala Vam puno što ste bili gost Poligrafa. I samo da najavim, sutra u isto vreme u Poligrafu profesor Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke. Prijatno veče.