Krang Ludim - Misterija Lyrics

Opet buncam,
glava puca,
hvatam se za grudi - dobro je,
čuka i dalje kuca.
Pitam se dokle ću da se smucam sa hopom,
da jurcam za životom
kad sam izgubio moto?
Čemu pohod?
Teram čopor da krene u prodor
a moja sudbina je progon.
Ambicije zbogom, treba mi odmor.
Sedim dokon, oduzet štokom zamišljam svoj pokop.
Kome će lice biti mokro kad budem gotov?
Zamišljam govor, a potom tražim novi otrov.
Keva je gajila iris a podigla korov.
Ipak, zadovoljna plodom ponovo me poliva
vodom.
I ja kažem da sam dobro.
Mama, odoh - plovim brodom koji je osuđen na potop,
al' ne pružam otpor,
nek stvari idu svojim tokom.
Izvolite, vidim da
gorite od želje da me slomite.
Sve moje prisvojite,
srce mi zdrobite.
Samo me oslobodite vaganja i traganja,
ko je brat a ko dželat,
ko je virus a ko lekar...
Ko je zaslužio stub srama a ko pehar?
Ova igra je iz mene isisala sav nektar.

*[chorus 2x]
Dokrajčite me, više neću da se trudim sa borbom ili bez, ja svakako
gubim. Samo lutam, ne znam za čime žudim. Bože, osećam da ludim.

*[verse2]
23 godine gajim drugarstva i maštam
da će sva ta bratstva da prerastu u carstva.
Praštam da bih zadržao sastav, a za šta?
Sad kad stojim na leru treba da
povratim veru, vidim samo ćala i kevu,
kao i na rođenju.
Znam da imam petlju ali
osećam strepnju.
Gubim želju da shvatim ovu zemlju,
znam živeo bih u veselju da
sam glup. Što nisam gluv?
- Da ne čujem sve ove nebuloze na koje se drugi lože.
Pomozi mi Bože, ili njih prosvetli il' i mene zaglupi, zatupi da ne mogu da se
naljutim da ćutim i trpim, da budem zatucani Srbin.
Ne mogu više da prkosim
sudbini, umor stiže.
Više nije dovoljno da čitam kako piše. Neki su čekali sunce
posle kiše,
ja se borio po oluji i opet sam na nuli. *[chorus] *

[verse3]
Dim kulja, sve više sumnjam da ću ikada izaći iz mulja. Moj elan je poljuljan, igra
je sve grublja, sad ne mogu da istrajem, priznajem da mi treba ljubav, neko u
koga mogu da se uzdam. Hoću kraljicu pored sebe da me izvede iz duševne bede, da
me podseti na stvari koje su vredne borbe.
Da me njene oči bodre u bici protiv
horde, da mi sanira povrede i povede do pobede.
Nova čaša se uliva, ruka je sve
nesigurnija.
Što je srce praznije, piksla je sve punija.
Samoća ubija, suza se
niz obraz sliva a ja kažem svima to je od dima.
Sve što imam je inat, ne teraj
me da priznam da iza sebe nemam ništa.
Možda moji demoni ne postoje,
možda sam
od onih koji se celoga života boje i za svaki poraz traže izgovore?

*[chorus]
Osećam da ludim...