Demonio Cutanje (feat. Organizacija 18) Lyrics

DEMONIO - ĆUTANJE FEATURING ORGANIZACIJA 18

Prva strofa: (DEMONIO)
Ćutanje.
Jedino što mogu da ponudim
pored iskrenih redova. Gubim
bitku, ali iznova pokušavam.
Trudim se, ne znam da li mogu, ali moram.
Ako ni zbog koga, onda zbog sebe.
I ne znam da li nekom vrede,
ali i ako ne, ja nadam se
da će dobiti zasluženo poštovanje.
Nikako da dođem do misli krajnje,
dok reči formiraju istine, k'o priznanje.
Pa čemu onda u grudi busanje
nekih lažnih ljudi? Zašto sve nas čudi
kada nešto na šta smo navikli nije po sredi?
Početak oporavka je da svako svoju glavu sredi.
Ne da se prošlost zaboravi, ne da sećanje bledi.
Svakako je od koristi, sigurno vredi.
Jer svako svoje snove sledi.
Jučerašnje greške u budućnosti ne ponavlja,
dobre stvari pamti, ružno olako ne zaboravlja.
I tu je ključ njegovog uspeha.
Prave ljude drži uz sebe i ne boj se peha.
S ljubavlju za svoje i malo volje.
Sve što život čini može biti mnogo bolje...

Refren: (WackWacko)
Ćutanje. Na kraju ostaje samo ćutanje,
životno lutanje. Nemaš gde,
sve ostaje naglo prestaje.
Jedino ćutanje prisutno je.
Dok gledam te, reči fale, s usana nestale...

Druga strofa: (JanZoo)
Znojim se, ćutim,
misli po glavi mutim.
Hoću da viknem, ali ne bih da se ljutim.
Zato ništa ne nudim.
Nema besa. Najstrožu kaznu mi presudi, prećutaću.
Sam sebe sa puta sreće sputaću.
Lebdim. Svuda sam.
Ledim se. Sedim na hladnom podu, ne smeta mi.
Hoću da svi odu. Sam sa svojim mislima
i u hodu kroz aleju tisine vidim tvoju siluetu
njena pojava brine me, jak bol, ali nema krika,
čuje se vika. I dalje plutam po oblacima. Čuje se zika...
Romantično, a? Nostalgično?
Svašta se krije u meni,
moraš ući ovde da bi me osetila.
Otvaram ti vrata dvorca. Sve je lepo, veruj mi slepo
vodiću te gde niko ne bi.
Ili sve to ostavila pre bi?
Provlačim te kroz tišinu.
U mojim si rukama, unesi se, predaj se.
Ako nećeš, okreni se i prećuti sve ovo.
Pst! Ništa nisi čula, ja ništa nisam rekao.

Refren: (WackWacko)
Ćutanje. Na kraju ostaje samo ćutanje,
životno lutanje. Nemaš gde,
sve ostaje naglo prestaje.
Jedino ćutanje prisutno je.
Dok gledam te, reči fale, s usana nestale...

Treća strofa: (I-BEE)
Gledamo se. Mislimo, pričamo, ćutimo,
uvek se oko istog vrtimo. Svađamo se oko njega, kao da ga imamo.
I posle je baš smešno, jer mesto da hoću da kažem nešto, ja ćutim.
Znaš ti sta mislim kad reči stanu, stanu duboko u srcu.
Blokiran na putu, padam, tražim sreću u tudjoj nesreći:
tvojoj, njegovoj, vašoj. A zašto je to što ne mislim tako,
a ipak kažem? Đavo da me nosi, ćutanje je zlato.
Sve to znam. Odem niz vetar.
Kad želiš da daš i daš, a znaš
da ti ništa nije vraćeno, mislim na ljubav.
Malo je shvaćeno, mnogo uskraćeno, malo rečeno,
mnogo prećutano.
Kaži mi, gde smo danas? Gde sad stojimo?
Sad od peska samo dane brojimo.
Razumeš? Pst! Tišina!

Četvrta strofa: (DEMONIO)
I znam. I verujem. Svestan svega.
Ne, ne mislim da preterujem, ovo je rekvijem
za sve ono što bi trebalo da bude, a nije.
Život vrlo često ume da šiba, a ,Boga mi, i da bije.
Ali svaka kap koja se prolije, vredna je.
I ne znam da li je, mislim da spremna je
za ono za šta je namenjena.
Vrednost mnogih stvari danas je umanjena,
a svaka osoba željna nekog drugog života.
Sve sami lažnjaci. Zivot k'o fix, mala je kvota.
Sramota, osnova karakteristika,
i pesma nije za svakoga, beletristika
teško da se takvom može okarakterisati,
a videti ono što se okom samim ne vidi,
kad neko uspe da predvidi
i predvodi jednu sasvim novi generaciju.
I da sa mrtve tačke pomeri stagnaciju
koja sve više uzima maha.
Svaka reč koju izuste je reč mržnje, reč straha.
Od silnog besa ostajem bez daha.
Srećom, sve brzo shvatim,
bitno od nebitnog razočim, ovom boljem se vratim.
I znam, i verujem, ne mogu sve da uredim.
Jedino ne mogu da mi oduzmu, onu želju da se trudim...