Poslednji Idioritmik Život neće čekati Lyrics

U sebi nosim reči i stihove
Duboko usidrene planete večnosti
I još jedan jedini dan proveden i zaboravljen
kao staro izlizano ogledalo i moja slika u njemu.
Vreme se izjutra otkida sa tavanice
I teče kao mutna jesenja reka
Zima se sprema
A ja sanjam
Srešćemo se opet nekada
Stajaćeš na uglu i čekat ćeš
A ja neću doći
Ti to znaš
I ja to znam
Ali kao ptice odbegle od jata
Mi tražimo jedno drugo
u potocima lica i glasova koje se slivaju svuda oko nas
Prepušteni sami sebi
I nama samima

Kome pišem ove reči
Da li tebi koja ovo nikada nećeš čuti
Možda, pokolenjima nekih novih ljudi koji će tek doći i ovo će čitati
Ali ipak, samome sebi ja pisati moram
Jer prolivene suze na tvome licu anđela ostavile su traga
Sprale su osmeh kao prah prosut po nebeskom svodu
s čijeg izvora pokušavam da umijem svoje lice
Ne uspevam...
Ne uspevam...
I opet... Ne uspevam...
Ne uspevam da kao kap kiše nošena vetrom sahranim sebe
Još sam živ.
Hodam.
Dišem.
Ali taj život neće čekati
A i zbog čega bi
Zbog reči
Zbog stihova
Zbog sećanja
I uprkos njima...