Rosina Lyrics

Ovo je priča o ljubavi, Rosina
I ničemu više
Jer reči su tek početak, ne svetlost i prosvetljenje
Već utihli hodnik usnilog haustora
Koji izdiše ustajali vazduh
Otrov koji zajedno ispijamo u ovoj noći
Otrov koje će zvezde pomračiti
I čekanje učiniti naizgled beskonačnim
Kao beskrajna cesta,
koju kiše i oluje moraju zaobići
Cesta kojom bi hodila
Na kojoj suza biva
Prepolovljena,
I tuga postaje posledica
Ljubavi udvoje
Ali ipak, i dalje...
I dalje naši koraci
Bivaju duboko svezani
Kao obronci neba
Isprepletani u krošnjama stabala
koje bi u toj noći ostavljali daleko za nama
ali eto, ponovo bismo ih sretali, i to nova, vaskrsnuta
stabla s čijih grana lišće je pokapalo po zemlji
kao krv, kao snovi detinjstva koje uveliko zaboravljamo
i budućnost koju se još uvek ne usuđujemo sniti
delić koji nedostaje, slika ostaje nekompletirana
i mi postajemo kreature, na kojem će se jutarnja rosa uhvatiti
novo jutro, još jedan novi dan
na kojem će se naši putevi još jednom dakako mimoići
"Meni je sada žao..."
Ali,...

Ovo je priča o ljubavi, Rosina
Samo o ljubavi
I ničemu više...